Skoro sam promenila posao i jos uvek ne poznajem sve clanove novog kolektiva. Dosla je koleginca koja radi drugu smenu sva otekla. Juce joj se upalio zub. Doktor je otvorio i ocistio proces ispod zuba. Vec drugi dan trpi uzasne bolove, nista od tableta ne pomaze, ne moze da jede, spava, strasno izmucena. Jedva sam sacekala da odu sve kolege, i bas slucajno svi su otisli 15-tak minuta ranije no obicno sa posla.
Pozovem je u kancelariju da nas slucajno neko ne bi prekinuo sa ponudom da mozda mogu da joj pomognem. Dosla je za mnom bez pogovora, nista me pitala nije. Rekla sam joj da cu joj uraditi energetski tretman sa energijom od Boga datom i da nisam vicna tome. Samo da se opusti i zmuri. Pomolila sam se u sebi, stavila ruke oko njene vilice, trudeci se da je ne dodirujem, zazmurila i pocela. A misli samo nalecu, pitanja, da li cu uspeti da pokrenem Reiki, da li ce joj pomoci, pa kad je krenulo, da li cu znati kada je dovoljno, da ne prekinem prerano i sve "ne pokvarim" i tako... Posle 15 minuta sam osetila promenu i zavrsila tretman.
Zena na moje "gotovo je" otvara oci i kaze: "Osetila sam kako bridi vazduh izmedju tvojih ruku i mog lica. Bol je prestao i morala sam tokom tretmana da nekoliko puta jezikom dodirnem desni, da se uverim da nisu utrnule, jer je prestalo da me boli. Kako da ti zahvalim?". Rekla sam joj da zahvali Bogu, kome sam i ja beskrajno zahvalna. Kao i tebi draga moja Jelisaveta, jer znas kroz koliku zivotnu patnju trenutno prolazim i nemas pojma koliko si srece unela u moj zivot i koliko je smisla imao danasnji dan.
Beskrajno zahvalna. G.